Stvarnost i neStvarnost

Pravi pristup znanju vodi do svesnog poricanja Stvarnosti manifestacije, a ne negiranja njezinog postojanja. Manifestacija je manifestovani Bog, negiranje manifestacije znaći negiranje Boga. NeStvarnost manifestacije ne čini je bezvrednom ili negativnom. Svaka misao je sama po sebi vrednost: svaka reč je značenje, a svako značenje je vrednost. Tako da i koncept da je manifrestacija bezvredna, jer je neStvarna, predstavlja vrednost, ali niskog kvaliteta. Koncepti jesu aspekt uma, kome neki daju negativnu konotaciju, ali upravo zahvaljujući konceptima, znači i samom umu, možemo usmeravati duhovno traganje i kvalitetno tumačiti Božanske Vrednosti koje postoje nezavisno od tumačenja. Važno je ispravno vrednovati. Manifestacija je neStvarna zato što ne postoji sama po sebi, ne zato što ne postoji uopšte. Afirmisati da manifestacija ne postoji automatski znači potvrtidi njeno postojanje. Svaka afirmacija zahteva manifestaciju. Tvrditi da vreme ne postoji znači potvrditi njegovo postojanje jer su koncepti neodvojivi od vremena. Manifestacija postoji kao iluzija – neStvarnost, koja postoji efektivno ali ne Stvarno, upravo zato što ne postoji sama po sebi: Postojanje Manifestacije zahteva prethodnu Osnovu, koja čini mogućim Manifestaciju. Osnova je Stvarnost, a Manifestacija neStvarno ispoljavanje Stvarnosti. andrejpangos.blog

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s