Ako živimo prateći uvek glas Srca, čemu zapravo težimo sledeći taj koncept?

III DEO

Tekst koji sledi je treći deo intervjua, odnosno serija pitanja-odgovora, koja će kasnije biti objavljena kao celina u zbirnom izdanju, i predstavljaće evolutivni nastavak našeg prvog intervuja Ti Izvireš iz Sebe (decembar 2018, Andrej Pangos – Ivana Bakočević). Inicijativa za ovaj način interaktivnog pisanja došla je kao rezultat Ivaninog izučavanja mnogobrojnih radova na italijanskom blogu Andreja Pangosa (andreapangos.it). Cilj ovih tekstova je da se putem koncepta i kvalitetnih utisaka pomogne, podstakne i doprinese evolutivnom sazrevanju aktivnih tragaoca i svih ljudi dobre volje.

 

Ako živimo prateći uvek glas Srca, čemu zapravo težimo sledeći taj koncept? Da li je to put patnje ili način da se u potpunosti izrazimo, da živimo ono što Jesmo, da budemo autentični ?

***

Da bismo pravilno odgovorili na ovo pitanje, s pravom moramo definisati šta podrazumevamo pod rečju srce i konceptom: slediti srce. U suprotnom smo prinuđeni da sledimo, ili samo da mislimo da sledimo, nešto što u stvari ne znamo. Prinuđeni i zato što ne znati, znači biti pod ropstvom neznanja.

Sumnja ili nedoumica: da li je ispravno slediti srce? – nije li to možda posledica pogrešnih ideja o srcu i o ljubavi? Imajući prave ideje o srcu i o ljubavi, verovatno se ne bismo pitali: da li je ispravno slediti srce?

Važno je poboljšati ideje koje imamo o srcu, ljubavi, praćenju srca. Imajući pogrešne pojmove o srcu i o ljubavi, vrlo je lako tražiti ljubav na pogrešan način, što znači hraniti degenerativnu patnju.

Da bi bio zaista pozitivan, koncept: slediti srce, srce mora ukazivati na nešto što je zaista pozitivno.

Da li oni koji savetuju da moramo pratiti srce, zaista znaju šta oni podrazumevaju pod ovim konceptom? Jesu li svesni negativnih posledica koje rizikujemo da izdejstvujemo sledeći njihove eventualno netačne indikacije? Da li su svesni činjenice da će, ako pogrešno protumačimo njihove ispravne indikacije, njihove reći svejedno biti neka vrsta prokletstva za nas? Ista pitanja je dobro postaviti sebi, u vezi našeg savetovanja drugima, ali i sebi.

Ideja da moramo slediti srce podrazumeva subjekt – ja. Da bismo kvalitativno protumačili izraz: sledimo srce, moramo takođe kvalitativno da definišemo šta pod pojmom podrazumevamo kao: ja. Ja? Ko ja? Ko sam ja? Odlično mesto za postavljanje znaka pitanja je odmah posle reči: ja. Ko sam ja? Da li sam jedan ili sam sastavljen od desetaka segmenata identiteta, svaki sa svojim identitetom, emocijama, željama, mehanizmima, konceptima? Ili, Stvarni Identitet je nešto sasvim drugo od ove mase emocija, misli, želja, segmenata identiteta? Ko sam ja Stvarno?

Ne poznajući sebe možemo samo fantazirati: biti fantazija u potrazi za odgovorima. S obzirom da smo mi (tačnije: jedan naš aspekt) onaj koji mora, odnosno želi da sledi srce, šta god se podrazumeva pod pojmom srca, dobro je odgovoriti na pitanje tačno: ko sam ja?

Pitanje: da li treba da pratim srce, takođe znači: da li ću poboljšati situaciju prateći srce? Da bismo podstakli najveće moguće poboljšanje, vrlo je korisno definisati na najbolji mogući način, šta pod pojmom poboljšanja mislimo. Šta je najbolje za nas? Kao ljudska bića, mi smo evolucija. Funkcija evolucije je da podstiće evoluciju, da se razvija na najbolji mogući način. Ono što najviše razlikuje ljudsko biće od životinje je samosvest, što je osnova duhovne evolucije. Stoga je osnovni zadatak svakog ljudskog bića da duhovno sazreva.

Koncept srca tiče se principa osećaja, koji zajedno sa voljom i znanjem sačinjava trojstvo primarnih manifestovanih duhovnih principa. Iz perspektive ideje o srcu, poboljšavanje sebe kao evolucija, znači poboljšanje sposobnosti da osečamo i poboljšanje osećaja. Ovaj proces možemo definisati kao elevaciju osećaja. Poboljšanje kvaliteta sposobnosti osećanja je od suštinskog značaja. Da bismo podigli kvalitet osećanja, moramo poboljšati kvalitet onoga koji oseća, znaći nas samih, razvijanjem sposobnosti da osetimo sebe na sve višim nivoima svesti.

Pratiti srce, ili potrebe srca, od velike je važnosti, ali pod uslovom da time mislimo na podizanje kvaliteta sposobnosti osećaja i onoga sto osećamo. Pravo razumevanje izraza: slediti srce može biti veoma prosvetljujuće. A sa druge strane, pogrešno tumačenje ideje da moramo pratiti srce, je zaslepljujuće. Ako pod pratiti srce podrazumevamo pratiti emocije i realizovati želje, možemo mnogo, čak ozbiljno, nauditi sebi i drugima. Kao što dobro znamo, nisu sve emocije i želje pozitivne. Ako ideju srca vezujemo za emocije, moramo uzeti u obzir da emotivni nivo može biti povređen. Slomljeno srce sigurno ne može biti dobar vodič,  nešto što treba pratiti.

Prepustiti se da nas srce vodi je ključna duhovna sposobnost, pod uslovom da pravilno definišemo šta mislimo sa pojmom: srce. Pod prepuštanjem da nas vodi srce, morali bi razumeti kao: slediti put Prosvetljenja, tačnije: postati sve bolji Prosvetljavajući put, za sebe i druge.

Blaženstvo i Ljubav su dva maksimalna aspekta osećaja, ne osećanja: Blaženstvo je Izvorno iskustveno stanje, a Ljubav je manifestovano iskustveno stanje. Ni Ljubav, ni Blaženstvo nisu osećanja.

Ako se ideja srca odnosi na princip osećaja, potpuno je legitimno definisati: Blaženstvo kao Izvorno (nemanifestovano) Srce i Ljubav kao Manifestovano Srce.

U tom smislu, pratiti put Srca znači težiti ka Ljubavi i Blaženstvu, znači realizovati kontnuitet svesti kao Ljubav i kao Blaženstvo. To znači, težiti ka Prosvetljenju.

Pravo praćenje Srca vodi do toga da prepoznamo Sebe kao Srce Ljubav i Srce Blaženstvo.

Posmatrano sa parcijalne perspektive, parcijalna stanja, kao što su emocije, mogu izgledati vrlo skladno, na primer kao u slučaju radosti. Radost možemo da dozvolimo da se spontano ispolji, ili je možemo svesno posmatrati i to će omogučiti prelazak na viši nivo svesti od radosti, na nivo gde je iskustvo potpunije, jače, suptilnije, prijatnije.

Posmatrajući integralno iz perspektive integralne svesti, parcijalna stanja se ipak pokazuju kao neharmonična stanja. U poređenju sa Blaženstvom i Ljubavlju, emocije su sigurno izobličenja, različiti sepeni pomračenja Svetlosti Blaženstva i Ljubavi.

Emocije su veoma važan evolutivni instrument, potreban na određenom nivou svesti, koji se duhovnim sazrevanjem prevazilazi. Što ne znači, nimalo, da je emocije potrebno potisnuti. Naprotiv, potrebno ih je osvetlliti svesnosću, da bi se pojavio kontinuitet svesti u domenu Blaženstva i Ljubavi. Bitno je oplemeniti emocije da bi mogli da Budemo Ljubav-Blaženstvo.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s