Sunčevo-zvezdani sistemi koji čine manifestni Kosmos nastaju zato što Priroda biva oplođena Sunčevim Ja, koji se izražava u Prirodi, da bi sinhronizuovao sile od kojih je sastavljen, kako bi mogao ponovo da uspsostavi Apsolutno Stanje.
Zajedno sa Sunčevim Ja izražavaju se Ja koji ga naseljavaju. Solarno Ja (čije fizičko telo je čitav sunčevi sistem, ali posebno fizičko sunce), može se smatrati centrom svesti, koji upravlja sredinom čiji su deo i drugi centri svesti. Kao Ja, mi smo sekundarni centri svesti većeg sistema.
Jednom oplođena, Priroda teži da koristi izražajne potencijale principa Ja. Manifestni kosmos je u osnovi i zakona Duha i zakona prirode. To je neka vrsta evolucijskog kompromisa između ova dva entiteta.
Međutim, nikada ne bismo smeli zaboraviti da Duh oplođuje Prirodu kako bi ostvario sopstvenu Misao. To znači da treba da cenimo kosmičke divote, da budemo zahvalni što možemo da se izrazimo, ali ne bismo trebali da podlegnemo Prirodi.
Duh je svest, dok je priroda, nekog oblika odraza svesti. Priroda je, u stvari, sastavljena od čestica koje kada su sinhronizovane u neophodnoj meri, deo Apsolutnog Stanja: to jest, one potiču iz carstva Čistog Duha. U praksi su to pale čestice, jer nisu dovoljno sinhronizovane sa ostatkom okoline čiji su deo bile.
To takođe znači da što smo svesniji, to smo bliži Sebi Duhu. S druge strane, što je niži stepen svesti-svesnosti, to je Ja više ograničen, u svom izražavanju na određenom egzistencijalnom nivou, zakonima prirode. Duh je sloboda, dok priroda favorizuje mehaničnost. Šta biramo? Sada je pravo vreme da se izbor pravilno koristi, da se ona zaista bude Slobodni Izbor, jer izražava Volju Duha Ja.
