Namere i realizacija

Da bi traženje dobra bilo zaista pravo, neophodno je raditi na realizaciji efektivnog dobra. U suprotnom, možemo samo težiti ka onome za šta pretpostavljamo da jeste dobro, ali nije. Veoma je malo verovatno da ćemo stići na pravo mesto traženjem pogrešnog odredišta. Stoga je pravilno definisanje dobra od ogromnog značaja.
Maksima: put do pakla popločan je dobrim namerama, može se tumačiti na najmanje dva način. Prvi je kada sebe samo zavaravamo da su namere dobre. Drugi kada imamo zaista dobre nameere, ali nam nedostaju neophodne veštine da ih realizujemo. Usled toga put ka njihovom postizanju može ostati blokiran ili ići u mnogo drugačijem pravcu od ispravnog.
Koncept: dobra namera, mora biti zasnovan i na pravednosti, a ne samo na dobroti. Sazrevanje dobrote je ključni aspekt realizacije dobra, ali realizacija dobrog zahteva i sazrevanje sposobnosti duhovnog razlučivanja tj. raznih gradacija dobrog i zla. Dobrota se prvenstveno odnosi na princip Ljubavi. Razlučivanje, sa druge strane, je ispoljavanje Principa inteligencije.
Da bismo mogli garantovati veće dobro sebi i drugima, moramo povećati i sposobnost da realizujemo dobre namere, ali i sposobnost stvaranja sve kvalitetnijih namera, baziranih na Vrednosti Humanizacija.
Ukoliko nedostaje potreban kvalitet svesnosti, čak i varljive ideje mogu delovati vrlo evolutivno. Sazrevanjem duhovnog razlučivanja možemo uvideti da su neke od naših ranijih ideja u suštini zaslepljujuće zablude, iako smo ih ranije doživljavali kao svetli putokaz. Bez duhovnog razlučivanja smo generalno osuđeni na budemo žrtve sopstvenih egzistencijalnih predrasuda.
Prosvetlujuće svetlo je pravi putokaz, ali mnogi više vole svetlost koja zaslpeljuje jer omogućava egzistencijalno slepilo u kome ne vidiš ni sebe ni Sebe. Važno je da znamo da posle dugog boravka u pećini laži, svetlost istine može prouzrokovati mnogo osvešćujuće patnje. 

Svako od nas već jeste individualna kultura

U drugoj kulturi mozemo i naći rešenja za probleme naše kulture , ali je besmisleno istraživanje drugih kultura primenjujući naša ograničenjima, koja su i sama uzrok naših problema. Važno je istraživati otvorenog uma, prijemčivo,svesno i pronicljivo, pokušavajući da ne projektujemo svoje znanje a da steknemo znanje koje nam može biti od pomoći. Ne smemo ni da se ograničimo na analizu onoga što smo dobili na naše stare načine. Naprotiv, moramo se otvoriti prema drugačijem shvatanju, kako suštinsko i istinito razumevanje ne bi izostalo. Ovo se, naravno, odnosi i na specifične tradicije unutar kultura, učenja i lična iskustva. Svako od nas već jeste individualna kultura, jedinstvena i neponovljiva, koja bi morala nastojati da poboljša svoj kvalitet.

Uniformisanje i Sloboda

Uniformisanje može da dovede do većeg reda, ali to je mehanički poredak, zasnivan uglavnom na nesvesnosti. Radi se o nižom obliku reda. Humanizacija, s druge strane, podrazumeva kreiranje reda višeg stepena, pre svega unutrašnjeg, i u funkciji je prevazilaženja dualnosti: unutrašnjost-spoljašnjost. Gvozdena pravila logora služila su za održavanje reda, a ne za oslobađanje zatvorenika. Kao izraz Slobode Izvora (Apsolut) čovek teži slobodi. Red shvaćen kao zaista pozitivan faktor mora se posmatrati u smislu Humanizacije, a ne mehaničke kolonizacije koja stvara autome koji samo umišljaju da su slobodni.

Šta treba da naučimo?

Šta treba da naučimo?

Znati šta treba da naučimo od ključnog je značaja. Naime, pravilno primenjivanje pogrešnih ideja čini neizbežno logičkim nelogično se ponašati, ako ponašanje ispravno posmatramo, to jest sa perspektive Istinitih potreba.

Morali bi naučiti da što ispravnije vrednujemo ono što suštinski jesmo. Kao ljudska bića mi smo evolucija: pravilno vrednovati sebe suštinski znači povećati evolutivne sposobnosti, prvenstveno sposobnost sazrevanja svesti.

Što se se evolucija bolje razvija, to je više u skladu sa sopstvenom funkcijom, to jest sa samom sobom. Čovek je evolucija koja je plod evolucije. Njegov egzistencijalni kvalitet treba stoga definisati prvenstveno kvalitetom sa kojim prati evolutivne potrebe sebe samog – evolucije, odnosno koliko kvalitetno sazreva kao Humanizirajući put. Za naše i svačije dobro, trebalo bi se Humanizovati u što većoj meri, jednostavno jer Humanizacija predstavlja ljudsku evoluciju: evolucija u Elevaciji.

Ako pitate dete šta želi biti kad poraste, retko će odgovoriti da želi biti dete! Međutim, istina je da je svet naseljen milijardama odraslih fizičkih tela sa infantilnom psihom. Ukoliko želimo da ne budemo više pokvarena igračka u sopstvenim i tuđim rukama, morali bi svesno staviti sebe pod znak pitanja, stavljajući znak pitanja na kraju naših verovanja, posebno iza reči ja.

Ja? Ko sam ja? Zaista?

Tražiti Boga

Uzeti u obzir da je Stvarni Identitet Bog, može pomoći da objasnimo sebi šta znači tražiti Boga i zašto ga tražiti. Može i da doprinese razumevanje da je traženje Boga stvar Egzistencijalnog pragmatizma, ne nužno religioznosti. Svakako je kvalitetna religioznost takođe istinska potraga za Bogom. Zbog pogrešnih ideja o Bogu, mnogi odbijaju ideju o traganju Boga. Shvatanje da tražiti Boga znači želeti pronaći Sebe, to jest da Sebe Otkrijemo kao Slobodu, Istinu i Blaženstvo može doprineti boljem tumačenju verskih i duhovnih tekstova uopšte. U stvari, svesno ili nesvesno, svi mi uvek tražimo Boga jer je Bog i Sve: Originalna Supstanca (Apsolutni Prostor), to jest Apsolut “bez” atributa, jeste Supstanca na kojoj se zasniva Totalitet. Međutim, zbog pogrešnih ideja o Bogu možemo doći dotle da negiramo Boga. Reč je o negiranju Onoga u čemu neizbežno postojimo, Onoga što u Stvarnosti neizbežno Jesmo, onoga što je naš neizbežni egzistencijalni put: Spoznaja Sebe kao Izvora samih sebe. Traženje Boga je Egzistencijalno pitanje svakog. Biti ateista ne znači ne biti Tragalac za Bogom, samo zato što se Bog pojmi na iracionalan način. Što više tragamo za Slobodom, Istinom, Blaženstvom, to više tragamo za Sobom Bogom. andrejpangos.blog

Apsolutno Dobro i Stvarni Identitet

Ovo je uvod knjige: Apsolutno Dobro i Duhovno Prosvetljenje, koju završavam na italijanskom jezikiu, i koju ću postepeno prevoditi i delove publikovati na fejsubuku.

Dobro i Identitet
Suštinski razlog stvaranja ovog teksta je da pomogne čitaocu da postane sve veće dobro, do tačke prepoznavanja Sebe kao Izvornog Dobra: Postojanje – Istina – Blaženstvo.

Otvoren-a sam se za Apsolutno Dobro za Sve, svakoga.
Neka nas Apsolutno Dobro uvek prati, sve.
Neka nas Apsolutno Dobro uvek vodi, sve.

Želim Apsolutno dobro svima, za sve.
čeznem da Sebe Spoznam kao Apsolutno Dobro.
Hoću da budem Apsolutno dobar za sve, svima.

Moćna odluka da se u potpunosti posvetimo realizaciji dobra je od suštinskog značaja. Ne odlučiti tako znači neposredno izraziti nameru da ostavimo prostora za zlo.
Otpori koji se mogu osetiti izražavajući odlučnu nameru da se u potpunosti posvetimo realizaciji dobra predstavljaju ogranke zla, to je tama koja se protivi ostvarivanju dobra. Da bi zadržali svoju manipulativnu fotelju, zlobni deloviidentiteta reaguju na dobro, koje je zlo za zlo: tamo gde ima Svetlosti nema tame.

Želim da se potpuno posvetim Apsolutnom Dobru,
želim da Budem Apsolutno Dobro za sve.

Da li smo zaista svi već Prosvetljeni?

Da li smo zaista svi već Prosvetljeni?
Da li smo zaista svi već Prosvetljeni, kao što neki tvrde? To zavisi šta se podrazumeva pod pojmom Prosvetljenje. Ako se pod Prosvetljenjem podrazumeva definitivna dezintegracija svih filtera Maye (“iluzije”), očigledno je da nisu svi Prosvetljeni. U suprotnom, svi bismo bili Sunca koja isijavaju Svetlost Istine – Blaženstva, a na zemlji ne bi bilo praktično nikakvog prostora za tamu i zlo.
Ako bi svi već bili prosvetljeni, ne bi bilo ratova, siromaštva, terorizma, brutalnosti, degenerativne patnje. Čovečanstvo bi već rešilo problem zla, već bi ostvarilo planiranu Finalizaciju dobra.
Tvrditi da su svi već Prosvetljeni znači tvrditi i da niko ne pati. Ali život nam to demantuje. Posebno, ako pod patnjom podrazumevamo svako iskustvo nižeg stupnja od Blaženstva. Nisu svi prosvetljeni, ni u slučaju da koncept Prosvetljenje koristimo za opis stanja svesti nižeg stupnja od Prosvetljenja, bez obzira što su ta stanja mnogo superiornija od običnog stanja (ne)svesti.
Bazirajući se na istini da je Stvarni Identitet: Postojanje-Istina-Blaženstvo, neki tvrde da ne postoji niko ko se može prosvetliti. Jasno je da Stvarni Identitet postoji nezavisno od bilo kakvog sazrevanja, međutim, Prosvetljenje se ne odnosi na Stvarni Identitet, već na ljudsku (psihofizičku), Superčovečansku (Ja) i Nadčovečansku (Monadsko Ja) strukturu.
Što se tiče Nas kao Stvarnog Identiteta tačno je da smo svi već više nego Prosvetljeni, ali kao Trojna Priroda (Monadsko Ja, Ja i psihofizička struktura) moramo se Prosvetliti-Realizovati. Takva nam je sudbina.
Ideja da smo svi već Prosvetljeni može se zasnivati na činjenici da se tokom nedualne svesnosti svet pojavljuje u Svetlosti. Pored toga, nedualna svest konstatuje sebe direktno u svemu. Sve ovo ipak ne znači da su svi Prosvetljeni, već da je pojedinačno iskustveno polje generiše Svetlost, trajno ili privremeno; u ovom drugom slučaju je reč o Iskricama Prosvetljenja.

Posvetiti život dobru

Namera da se realizuje što veće dobro je osnovna ideja Humanizacije.
Koncept humanizacija je, u stvari, sinonim za realizaciju dobra.
Želeti realizovati dobro podrazumeva želeti ostvariti sebe kao sve veće dobro, prvenstveno postajući što sličniji Dobru, shvaćenom kao Pravi Ja (Manifestovani Apsolut: Postojanje-Svest-Blaženstvo) i kao Ja (Volja-Ljubav-Znanje).
Namera da život u potpunosti posvetimo realizaciji dobrog je od suštinskog značaja. Ukoliko bi nam ta namera bila samo delimična pretpostavka je da imamo i zle namere.
U težnji ostvarivanja ove pozitivne namere, je veoma korisna sledeća afirmacija, posebno kad se ponavlja kao mantra: Hoću da život potpuno posvetim Dobru,
Hoću da postanem Dobro Samo po Sebi. 

cerchi